Gastritis i čir

Šta je gastritis, koji najčešće predstavlja prethodnicu nastanka čira, bjašnjava pukovnik docent dr Radoje Doder, načelnik Klinike za gastroenterologiju VMA

Ustaljeno mišljenje da su gastritis i čir želuca i dvanaestopalačnog creva karakteristični za prolećne i jesenje dane sve manje ima uporište u stručnim krugovima. Tegobe jesu izraženije u ovim godišnjim dobima, ali zahvaljujući definisanom uzročniku ovih bolesti – bakteriji helicobakter pylori, mogu da se ispolje u bilo kom trenutku. Šta je gastritis, koji najčešće predstavlja prethodnicu nastanka čira, objašnjava pukovnik docent dr Radoje Doder, načelnik Klinike za gastroenterologiju Vojnomedicinske akademije.

– Gastritis predstavlja zapaljenje sluzokože želuca, koje nastaje kao posledica konzumiranja alkohola, ali i upotrebe antiinflamatornih lekova kao što su „acetisal“, „diklofen“, „brufen“… Može da nastane i usled oštećenja izazvanih autoimunim procesima u organizmu i drugim različitim supstancama, kao i infektivnim delovanjem bakterije helicobakter pylori. Kod autoimunih dešavanja, organizam sam proizvodi antitela koja napadaju sluzokožu želuca uzrokujući gastritis. Ta vrsta gastritisa obično je udružena sa drugim autoimunim bolestima, kao što je dijabetes melitus tip 1. Gastritis može da bude akutan, ili hroničan i u tom slučaju traje godinama.

* Kako se gastritis manifestuje?

– Najčešće se manifestuje bolovima u epigastrijumu, odnosno delu neposredno iznad želuca. Bolovi su praćeni pečenjem, mučninom, povraćanjem, gubitkom apetita, nadimanjem, podrigivanjem. Osećanje težine u želucu posle jela takođe je prisutno, a ponekad se javlja i gubitak telesne težine. Da bi se sprečio gastritis, pažnju treba usmeriti na ishranu. To znači da treba jesti češće, ali manje obroke, i obavezno izbegavati jako začinjenu, masnu, prženu i kiselu hranu, alkohol i cigarete. Pušenje može biti posebno opasno, jer oštećuje sluzokožu želuca i pojačava lučenje želudačne kiseline, što može da izazove ne samo gastritis, nego i tumore želuca.

* Koliko je za gastritis zaslužna bakterija helicobakter pylori?

– Oko 50 odsto svetske populacije zaraženo je bakterijom, ali svi nemaju ove tegobe. Zašto neki imaju gastritis, drugi čir, a jedni nemaju nijednu od ovih bolesti – nije razjašnjeno. Međutim, zna se da promene na želucu ovog tipa nastaju kao posledica stresa, pušenja, načina života, nasleđa. Upotreba lekova za ublažavanje raznih bolova, protiv prehlada, koje se najčešće javljaju u proleće i tokom jeseni, takođe su uzroci nastanka ovih tegoba, zbog čega se bolesti smatraju sezonskim.

NEMA VAKCINE- Iako je genetska struktura helicobakter pylori poznata, vakcina protiv njega ne postoji. Mutacije bakterije toliko su brze da je nemoguće proizvesti vakcinu koja bi imala bilo kakvu uspešnost. Na sreću, nisu svi njeni sojevi jednako opasni, odnosno neke forme su u odnosu na druge dobroćudnije – ističe dr Radoje Doder.

* Kako se potvrđuje sumnja na prisustvo gastritisa?

– Da bi se uspostavila dijagnoza neophodno je da se uradi laboratorijska analiza koja obuhvata kompletnu krvnu sliku sa sedimentacijom, jetrene i bubrežne funkcije, glikemiju i gvožđe. Radi se i izdisajni test za helicobakter pylori, pregled stolice, gastroskopija i biopsija želuca. Ako je uzrok bakterija, preporučuje se terapija kombinovana od dva antibiotika i blokatorima protonske pumpe u trajanju od sedam dana. Nekada je potrebna i drugačija kombinacija lekova da bi se gastritis izlečio. Međutim, ako je gastritis izazvan alkoholom i antiinflamatornim lekovima, dovoljno je obustaviti njihovo konzumiranje.

* A kada je reč o čiru na želucu i dvanaestopalačnom crevu?

– Kao glavni uzročnik za ulkus na želucu i dvanaestopalačnom crevu označena je bakterija helicobakter pylori. Međutim, za ovu bakteriju zanimljivo je i to što se dovodi u vezu sa MALT limfomom, atrofičnim gastritisom i karcinomom želuca. Zahvaljujući dvojici australijskih naučnika koji su našli vezu između bakterije i navedenih bolesti, i za to dobili Nobelovu nagradu pre nekoliko godina, razotkrivena je enigma koja je mučila i lekare i pacijente.

* Ko su naučnici koji su došli do ovog otkrića?

– Patolog Robin Voren i gastroenterolog Bari Maršal bili su ubeđeni da je bakterija, koja inače živi na sluznici želuca i creva, glavni krivac nastanka čira, a možda i još nekih drugih bolesti. Međutim, problem je bio u tome što, bez obzira na brojne pokušaje laboratorijskih eksperimenata, to nisu mogli da potvrde. A onda se to dogodilo sasvim slučajno, kako u nauci najčešće i biva. Dr Robin Voren je bio opsednut idejom da je helicobakter glavni izazivač čira. A onda, za uskršnje praznike, on je biopsije sa bakterijom zaboravio da skloni u frižider. Kada se posle nekoliko dana vratio, u epruvetama, koje su ostale na temperaturi od 37 stepeni, bila je promenjena boja. Sve je ukazivalo da se nešto dogodilo. Dr Bari Maršal je dokazao da je svuda bila inkriminisana bakterija. Naravno, stručna javnost to nije prihvatila kao otkriće, jer nije bilo potvrđeno na ljudima. Da bi ih ubedio da je zaista reč o spornoj bakteriji, dr Robin Voren nije imao drugog izbora, pa je sam popio sadržaj iz epruvete i na taj način pružio neoboriv dokaz.

* Šta je ovo otkriće promenilo u odnosu na obolele?

– Do tog otkrića važilo je pravilo da je za čir na želucu u 70 odsto slučajeva kriva kiselina iz želuca, a u dvanaestopalačnom crevu u čak 90 odsto. Ali, posle ovog otkrića lekari su bili u prilici da prvi put primene terapiju prema uzroku. Ovo je vrlo važno imajući na umu da od svih pacijenata obolelih od čira, čak polovina ima bolest zahvaljujući helocobakteru. Inače, prema istraživanjima Svetske zdravstvene organizacije, u svetu oko 20 odsto boluje od čira na dvanaestopalačnom crevu, deset odsto ima čir na želucu, a jedan odsto čir na jednjaku.

* Gde je ulkus izazvan bakterijom helicobakter najviše zastupljen?

– U visoko razvijenim zemljama ima ga znatno manje, što je i razumljivo ako se zna da se bakterija u organizam unosi preko prljavih ruku i hrane. Naravno, njeno prisustvo u organizmu ne znači da obavezno dovodi do bolesti. Statistika pokazuje da sa ovom bakterijom živi od 40 do 60 odsto ljudi, među kojima oboleva svaki sedmi. Kod ostatka populacije ona postaje normalan stanovnik na sluzokoži, stvarajući sebi povoljne uslove za opstanak. Međutim, iako ne izaziva čir, njeno prisustvo ne može se smatrati apsolutno dobroćudnim. Svetska zdravstvena organizacija je svrstava u kancerogen prvog reda, jer može da izazove ozbiljno maligno oboljenje. Koliko je ozbiljna možda najbolje pokazuje podatak da već 25 godina postoji posebno Evropsko udruženje za helicobakter pylori. Ono precizno definiše bolesti koje treba da se leče, jer je uzročnik helicobakter. U tom smislu uvek treba obratiti pažnju na ulkus bez obzira na to da li krvari ili ne, obavezno na MALT limfom, stanje želuca posle operacije karcinoma, atrofični gastritis i pangastritis, odnosno upalu celog želuca koji još nije atrofirao.

* Kako se prisustvo helicobaktera dokazuje i leči?

– Helicobakter se dokazuje neinvazivnim i invazivnim testovima. U svakom slučaju najbolja je gastroskopija, biopsija i PH analiza. Za pacijente starije od 40 godina, gastroskopija predstavlja metodu izbora, jer se sa njom stanje želuca najbolje sagledava. Terapija u lečenju je i ovde kombinovana kao u slučaju gastritisa, odnosno kombinovana antibioticima, blokatorima lučenja kiseline (blokator protonske pumpe) i lekovima koji deluju zaštitno na sluzokožu. Ova trostruka terapija sa dva antibiotika pokazala se najdelotvornijom. Terapija traje sedam dana, a efikasnost u eradikaciji, odnosno iskorenjivanju bakterije postiže se u čak 85 odsto slučajeva.

Izvor: www.novosti.rs
Autor: Z. O. JIKSOVIĆ

Category: Zdravlje  Tags: ,
You can follow any responses to this entry through the RSS 2.0 feed. You can leave a response, or trackback from your own site.
Leave a Reply

XHTML: You can use these tags: <a href="" title=""> <abbr title=""> <acronym title=""> <b> <blockquote cite=""> <cite> <code> <del datetime=""> <em> <i> <q cite=""> <s> <strike> <strong>

Skoči na traku sa alatkama